Opstina Zabalj na dlanu

Zabalj in rs - Online prezentacija opštine Žabalj

13 mart - Svetski dan bubrega Istaknut

13. mart 2014,

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacija za bubreg,u više od 100 zemalja širom sveta.Od 2006.obeležava se svakog drugog četvrtkau martu mesecu.

Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega,organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte,opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je "Bubrezi su stari koliko i ti.Čuvaj svoje bubrege" i ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja,različitog uzroka,toka,kliničke slike i prognoze.

Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama,metaboličkim poremećajima,toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega(glomerulonefritis,pijelonefritis,nefrotski sindrom) i akutna,
odnosno hronična smanjena funkija bubrega (bubrežna insuficijencija)

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik nastanka bolesti srca i krvnih sudova,šećerne bolesti,hipertenzije,završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65.-e godine života)
Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja ,lošijeg kvaliteta života,skraćenog radnog i životnog veka obolelih,predstavlja značajan javnozdravstveni problem.
Hronične bolesti bubrega čine skoro 1/3 bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti.Jer kod starijih osoba,mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege,uključujući ,šećernu bolest,
visoki krvni pritisak i bolesti srca.

U stadijumu otkazivanja bubrežne funkcije sprovodi se dijaliza ,ili se bubreg transplantira.

Transplantacija se zasniva na presađivanju organa,koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba.

Zbog toga je veoma bitno informisati građane o značaju DONACIJE ORGANA, što je znak humanosti,solidarnosti i plemenitosti,kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti DONIRA BILO KOJI DEO TELA radi presađivanja/ transplantacije,kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati.Pregledom uzorka mokraće,krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti su :
-poremećaj mokrenja,(učestalo mokrenje,smanjeno izlučivanje urina,bolno i otežano mokrenje,noćno mokrenje,nemogućnost mokrenja)
-promene u sastavu mokraće(bakterije,leukociti,krv,proteini,lipidi i kristali u urinu)
-bol,(tup,oštar,povremen,kontinuiran,tipa kolike)
-otok(generalizovani)
-povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)...
Eto.poštovani naši sugrađani,nadam se da će Vas ovaj skroman tekst malo edukovati i prikazati koliki je ustvari značaj zdravlja naših bubrega za naše kompletno zdravlje i koliko treba da vodimo računa o
njihovom "dobrom stanju". Inače tekst je preuzet od Instituta za javno zdravlje Srbije "DR Milan Jovanović Batut"
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Lovačka večera - Gospodjinci Istaknut

11. mart 2014.

Već godinama je Lovački dom LD "Fazan" iz Gospođinaca krajem zime cilj mnogim lovcima iz okoline, ali i iz daleka, da dođu i dobro prođu, jer je u pitanju tradicionalna Lovačka večera.

U drugim mestima, ali i u udaljenim državama, npr. Ingušetiji, Uzbekistanu ali i Zimbabveu, to se zove "Lovački bal", ali je činjenica,da se milion godina unazad na tim "Balovima" nije videla ni jedna balska haljina!

Javna je tajna, da lovci iz mnogih udruženja žele (i bore se) da budu gosti baš u Gospođincima.

Zašto?

Pa zato!

Gospođinci pored najbolje seoske Slave imaju i najbolje organizovanu Lovačku večeru.

Zna se red: U prijatnom ambijentu, bude mesta za 250 gostiju.

Gosti ne plaćaju nikakve posebne dažbine u vidu mostarina, drumarina ili poreza na stolicu (kao kod nekih).Počinje se sa dve vrste gibanice od Bukija iz Žablja, iznosi se bela čorba od fazana, služi se glavno i udrano jelo u vidu srnećeg paprikaša (koji ne sme da liči na čorbicu dominantne bistrine), a na kraju , posle tombole-srneće kobasice sa senfom! Pića raznih.

Muzika nikad falš! Tombola je posebna priča: Proda se čak i 1200 tombola! Nagrade su vredne i po stotinak evra, a glavna nagrada je ipak-srna.

Kod nekih drugih, tamo daleko, nagrade su obično kesice vanil šećera ili konzervansa, a i te tombole se obeležavju kako gosti ne bi odneli nagrade.

Uglavnom. Idu gospođinački lovci u goste kod drugih na lovačke večere ("balove"), ali često imaju problem koga da pošalju tamo, a da to ne bude kazna, jer je dalek put do Ingušetije, Uzbekistana ili Zimbabvea, i uvek je veliko pitanje da li će "lovački bal" biti bar približno gospođinačkoj varijanti?

U subotu, 8. marta, je lovačka večera u Gospođincima. Sinoć su se kod Braše Markovića pravile srneće kobsice, a Paja evidentičar je nabrojao čak 980 kobasica!

Složno društvo je napravilo kobasice, koje će malo da se nadime u pušnici, a predsednik društva Steva Pejić, može mirno da čeka goste.

Kao i obično-neće se obrukati

Zdravko Siriški

Opširnije...

Mart - Nacionalni mesec borbe protiv raka Istaknut
10. mart 2014.

Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba.

Najviša stopa oboljevanja je u razvijenim zemljama.

Naime,maligne bolesti su u samo malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora.

Smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine.

Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama,načinu ishrane,fizičkoj aktivnosti,kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline,što dovodi do povećanja rizika od malignih bolesti.

Zbog toga je najbolji način borbe protiv malignih bolesti PREVENCIJA! Što znači na vreme otkriti i ukloniti štetne faktore koji mogu dovesti do maligniteta i naravno ,uspeh lečenja zavisi i od toga koliko se bolest proširila u vreme postavljanja dijagnoze.

U Srbiji svake godine od raka oboli oko 30 000 osoba.

Kod muškaraca najčešće se radi o karcinomu pluća,debelog creva,prostate,mokraćne bešike,želuca,pankreasa.

Kod žena su najčešći tumori :dojke,debelog creva,grlića materice,pluća i želuca.

Na približno 2/3 faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka,moguće je uticati,menjati ili potpuno eliminisati.

Radi se o sledećim faktorima rizika :

-pušenje,

-nepravilna ishrana,

-fizička neaktivnost,

-nekontrolisano konzumiranje alkohola,

-preterana izloženost sunčevoj ili veštačkoj svetlosti(solarijumi)

-izloženost kancerogenima u radnoj i životnoj sredini,

-infekcije nekim virusima itd.

Zato je prevencija najuspešnije oružje u borbi protiv raka.

Znači,svaka osoba mora biti odgovorna za svoje zdravlje,što podrazumeva živeti "zdravo",tačnije :

-ne pušiti,
-biti fizički aktivan,
-ne konzumirati alkohol,
-pravilno se hraniti,itd

i naravno truditi se da mentalno bude zdrav i jak što je zaista veliki izazov u ovako "teškim"vremenima, ali i sam život je jedna velika bitka koju dobijaju oni koji su savesni,koji vode računa o svom zdravlju,
redovno posećuju svog izabranog lekara i naravno redovno obavljaju preventivne preglede.

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška.

Dušica Katanić

Opširnije...

Hrišćanski post Istaknut
20 Februar 2014 Autor

HRIŠĆANSKI POST

20. februar 2014.

Hrišćanski post

Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.
Smisao posta
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne moženo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.
Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."
Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama."
Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštdimo na umerenoj ishrani u preiodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.
U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizara i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.
Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi", dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.
ČETIRI VELIKA GODIŠNjA POSTA
1. Veliki post:
Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi", osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi". Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

2. Božićni post
Sledeći duži period posta u godini je Božićni post koji takođe traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi". Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi". Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

3. Post sv. Apostola
Post svetih Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika sv. Apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.

4. Gospojinski post
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 5/18. januar, uoči Bogojavljenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogućnosti na „suhojedenju", osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje". Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

2. Vozdviženije Časnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.

3. Usekovanje glave Sv. Preteče, 29. avgusta/11. septembra:
U čast sv. Jovana Preteče i njegovog mučeničkog stradanja; ovaj post se posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada jedemo ulje i vino. U našem narodu postoji blagočestivi običaj da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Post se može držati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:
1. U slučajevima rata, kataklizmi i velikog stradanja episkop može da naloži post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik može da svojoj duhovnoj deci naloži post kao epitimiju iz raznih razloga.
Sveti oci savetuju post od par dana pred krštenje, jeleosvećenje, svetu tajnu braka ili rukopoloženje sveštenika.
3. U Pravoslavnoj crkvi je uobičajen post pre svete tajne evharistije, tj. svetog pričešća. Obavezno je da se svaki hrišćanin koji se sprema za sveto pričešće uzdržava od hrane, pića, upotrebe duvana i telesnog opštenja od ponoći prethodnog dana. Veče uoči sv. pričešća treba provesti molitveno i u čitanju Sv. Pisma i drugih duhovnih knjiga, kako bismo se što potpunije pripremili za primanje svetih tajni. Što se tiče višednevnog posta pred sveto pričešće, njegova dužina i strogost zavise od blagoslova duhovnika ili parohijskog sveštenika. Onima koji redovno poste sve crkvene postove po tipiku i redovno se ispovedaju, duhovnici često ne određuju duži period posta pred sveto pričešće kao obavezu. Međutim, pošto najveći broj vernika naše Crkve ne drži redovno i pravilno po tipiku crkvene postove i redovno se ne ispoveda, Crkva određuje jedan strožiji period posta „na vodi", dakle bez upotrebe ulja i alkohola, u trajanju do 7 dana pred sveto pričešće kao i obaveznu ispovest.
PERIODI RAZREŠENjA POSTA - TRAPAVE SEDMICE
Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razrešava upotrebu svih vrsta hrane, čak i sredom i petkom. Na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede velikim praznicima.
1. Dvanaestodnevnica je period između dva velika nepokretna praznika, Božića i Bogojavljenja. U sve dane ovog perioda, osim, svakako, Krstovdana kada se strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova sedmica je prazničnog karaktera. U ove dane je strogo zabranjen post. Pored toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do Duhova zabranjen je strogi post „na vodi". Ipak sreda i petak se ne mrse već se u te dane može jesti vino i ulje, a u Sredu Prepolovljenja i Sredu Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te dane je dozvoljena upotreba svih vrsta jestiva, čak i sredom i petkom zbog prazničnog duhovdanskog karaktera ove sedmice. U periode razrešenja posta možemo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice Trioda, dakle, tri nedelje pre početka Velikog Posta. U toku ovih sedmica se postepeno pripremamo za Veliki post.
4. Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razrešenje na sva jestiva, čak i sredom i petkom.
5. Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada držimo post „na vodi". Na kraju ove druge nedelje padaju tzv. Mesne poklade kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebljavamo ga više sve do Vaskrsa.
6. Treća, siropusna nedelja, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane zabranjeno je jedenje mesa. U toku cele ove nedelje možemo da jedemo ribu, beli mrs i jaja i na dan uoči početka Velikog posta imamo Bele poklade, posle čega počinje period posta.
Veoma je važno da pravoslavni hrišćani redovno poste svoje slave koje padaju u posne periode, kao što je npr. Sv. Nikola i dr. Spremanje ovih slava na mrsnoj hrani i uz nedolično i razuzdano veselje smatra se grehom i time umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje navlačimo na sebe Božji gnev.
Zato, braćo hrišćani redovno držimo sveti post. On će nam doneti mnogo dobra i privući će Božji blagoslov na naše domove i porodice. Bog će teško uslišiti naše molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta". Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja.


Bratija manastira Visoki Dečani

Opširnije...

Agresivnost kod mladih ljudi Istaknut
19. februar 2014.

U poslednje vreme,tačnije,poslednjih godina,beležimo zabrinjavajući porast agresivnog ponašanja mladih ljudi,srednjoškolaca,tinejdžera,pa čak i dece koja idu u "niže razrede" osnovne škole.
Svaki dan čitamo u dnevnoj štampi crne hronike o tome kako je neko nekome oduzeo život,ili ga povredio na bilo koji način.I ne samo to.Znači ,ne samo povređivanje,nanošenje bola nekom drugom,
već i uništavanje imovine i svega oko sebe.Lomiti,paliti,razbijati,razvaljivati,pljačkati,svaki dan gledamo iste scene na TV-u ili putem interneta.
Koji su uzroci agresivnog ponašanja kod mladih? Postoji više uzroka:
-Situacija u društvu - ratne okolnosti,gde su uzdrmane sve vrednosti i pravila,što se odražava i u školi i u porodici.Rat i stresne situacije se mogu shvatiti kao niz opasnosti,pretnji ,ograničenja i frustracija,
tj.spadaju u događaje koji izazivaju negativne emocije i dovode do agresivnog ponašanja.
-Situacija u školi- deca strahuju od neuspeha,naročito u školi,od neispunjenih očekivanja prvenstveno svojih roditelja koji uz dužno poštovanje mogu vrlo često nesvesno da budu  surovi i nekorektni prema
svojoj deci zahtevajući od njih da budu odlični đaci,studenti ili sportisti a pri tom ne prihvataju činjenicu da ne može svako dete da ispuni baš sve ono što se od njega očekuje.
-Savremeni stil življenja -nekontrolisani uticaj  medija pri čemu su deca izložena gledanju scena nasilja na TV ili na skoro svim naslovnim stranama novina,razne igrice na kompjuterima koje podstiču nasilje
u bilo kom smislu.
-Dalje,porodični odnosi su veoma bitni za vaspitavanje deteta..Istraživanja kažu,da deca nasilnici dolaze iz porodica u kojima postoji visok stepen agresije,gde nedostaje ljubavi,topline,bliskosti između članova
podice,gde dominira bilo verbalna,bilo fizička sila i tako se i uspostavljaju odnosi među članovima porodice.("da se zna ko je gazda u kući "...)
Često se i sama agresivnost deteta toleriše pa ponekad predstavlja i odraz porodičnih vrednosti.

S druge strane ,opet istraživanja pokazuju da i preterana briga majke deteta koje je maltretirano od strane nekog drugog,može da dovede do situacije u kojoj  dete ne može da dodje do izražaja i da se samo

izbori sa nekim problemom jer je tu majka koja ga sputava,"previše" brine o njemu, mazi ga ,isuviše ga kontroliše i ponaša se zaštitnički.
Na posletku ove naše priče  o agresivnosti mladih ljudi treba naglasiti da je za razvoj jednog deteta odnosno budućeg čoveka najbitnija porodica odnosno zdravi odnosi u porodici.
Šta podrazumevamo pod zdravim odnosima ?
- u porodici otvoreno razgovarati o bilo kom problemu,
-jasno komunicirati,
-uzajamno se poštovati,
-dogovarati,
-napraviti podelu poslova u kući,
-osećati pripadnost porodici.
-šaliti se  i samo tako ćemo uspeti da smanjimo onu  agresivnost kod deteta koja baš nije popularna ni u jednij situaciji!
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška  :)

Dušica Katanić

Opširnije...

Za pretnju novinaru zaprećena je kazna od 6 meseci do 5 godina Istaknut

06. februar 2014.

VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA JAVNOST, A PRE SVEGA ZA MOJE KOLEGE NOVINARE:

NAKON NEKOLIKO GODINA, JUTROS SAM DOBIO PRETNJU VISOKOG FUNKCIONERA JEDNE STRANKE!

CITAT:

"Inace xxxxxx je obavestila policiju za tvoje statuse i advokata, ja sam je zamolio da to ne radi i da stavi na stend . Ona ce to uciniti i molim te ne prozivaj vise ljude iz stranke koji su vredni i odgovorni."

POUČEN ISKUSTVOM IZ RANIJIH GODINA, PRETNJU SAM SHVATIO VRLO OZBILJNO I O TOME OBAVESTIO NAJODGOVORNIJE LJUDE IZ MOG STRUKOVNOG UDRUŽENJA.

OČEKUJEM SAVET I POMOĆ JER UDRUŽENJE IMA SVOJ PRAVNI TIM....

OČEKUJEM PROCENU DA LI OVO DA TRETIRAM KAO PRETNJU ILI PRITISAK NA SLOBODNO NOVINARSTVO.

PRETNJA NOVINARU SE TRETIRA KAO PRETNJA SLUŽBENOM LICU I KAZNE SU VISOKE!

U medjuvremenu sam ZAHTEVAO pismeno izvinjenje od strane osobe koja mi je pretila.

Takodje sam tražio pismeno izvinjenje osobe koja me je navodno prijavila policiji i advokatu.

PS.
OSOBA O KOJOJ JE REČ NIKADA NIJE POMENUTA U MOJIM STATUSIMA. VRLO DOBRO ZNAM ŠTA MOGU DA PIŠEM A ŠTA NE SMEM!

IZ ZAKONA:

"Za ugrožavanje sigurnosti licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja", zaprećena je kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora."


Urednik

Opširnije...

Gospodjinci - izložba radova Istaknut
05. januar 2014.

Slikaraska kolonija "Susret kod Bodnareva",obradovala nas je po ko zna koji put svojom novom izložbom.

Izložba je bila upriličena u holu mene zajednice Gospodjinci.

Na samom početku izložbe zvanicama se obratila Ljubina Pantić koja je pročitala dve lepe pesme mladog neafirmisanog pesnika Miroslava Mihnjaka.

Prva pesma je bila posvećena slikarima koji su radili na izloženim platnima u slikarskoj koloniji,a druga njegovoj večitoj inspiraciji "Gospodjincima".

Zatim je o radu i rezultatima kolonije govorio Salonski Vladimir, a samu izložbu je zvanično otvorio prof. Slavnić Stevan,koji je izmedju ostalog istakao Gospodjince kao "šampione" kulture u našoj opštini.

Svi prisutni gosti su pozvani na koktel koji je upriličen nakon razgledanja izloženih slika.

Pohvala dobijena od člana opštinskog veća zaduženog za kulturu, i te kako prija svima koji su radili na tome da se ime Gospodjinaca čuje , i pronese po lepim i pozitivnim  dogadjanjima.

Od lokalne samouprave se očekuje da to podrži i pomogne u realizaciji istih , još bolje i jače nego što je to do sada bila praksa.

Miodrag Živković
Redakcija

Opširnije...

Srećna nova 2014 godina - Dušica Katanić Istaknut
31. decembar 2013.

Poštovani moji sugrađani! Moji prijatelji,moji predpostavljeni na radnom mestu,moje koleginice i kolege, sebi sam dala za pravo jer imam potrebu da Vam

čestitam nastupajuće praznike i Novu 2014.godinu,da Vam poželim nekoliko želja za koje smatram da ćete ih i sami sebi naravno poželeti ...

          Želim Vam puno,puno ZDRAVLJA Vama i Vašim najrođenijim-to nam je najveće bogatstvo koje novcem ne može da se kupi!!!

          Mir u srcima-Vašim  i Vaših najrođenijih kako biste imali mir u Vašem toplom domu :)

          Svaki problem koji imate može se rešiti razgovorom i međusobnom tolerancijom.

          Želim zdravlje Vašim prijateljima na koje uvek možete da računate i da se oslonite ,i u dobru i u zlu.

          Želim Vam da se što manje nervirate,tugujete ,"ispravljate krive Drine",

          Ne terajte "mak na konac".

          Poštedite sebe svake laži izgovorene na Vaš račun.Bitno je da Vi znate pravu istinu,a narod ko narod ,uvek će pričati ono što mu odgovara  :) OPROSTITE IM !!!

          Pustite ih neka pričaju i nek se naslađuju.Samo se nasmešite i...napred !

          Želim Vam blagostanje ,da ste zdravi,da možete da radite i da uživate u plodovima svoga rada zajedno sa svojom porodicom.I da uvek budete zadovoljni onim što

          imate.UPAMTITE: Uvek postoje oni koji imaju više od Vas,ali ima još više onih koji imaju manje od Vas.

          Budite zadovoljni onim što Vam je Bog dao:-zdrava deca

                                                                                     -dobar muž ili žena

                                                                                     -uzajamno poštovanje i tolerancija

                                                                                     -topao dom

                                                                                     osmeh sa rođenima i sa dragim prijateljima.

          Nikad nemojte biti ljubomorni,zavidni,samoživi.NEMOJTE MRZITI !!!! To je najveće zlo koje čovek može nositi u svom srcu :(

          Dragi moji!

          Želim Vam Srećnu Novu 2014. godinu uz puno:-zdravlja

                                                                                           -ljubavi

                                                                                           -uzajamne tolerancije

                                                                                           -srećnih trenutaka

        ......i..oprostite onima koji Vas konstantno vređaju i omalovažavaju, verujte biće Vam mnogo lakše u srcu jer .ćete se osloboditi tereta koji vam uopšte nije potreban



Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška     SVE NAJBOLJE !!!!!

Dušica Katanić

Opširnije...

Novogodisnja cestitka predsednika opstine Zabalj Istaknut
31. decembar 2013.

Novogodišnji praznici su prilika da se osvrnemo iza sebe i pogledamo šta smo uradili za sebe i za druge.

To je prilika da posvetimo pažnju sebi ali i drugima, da ništa ne zanemarimo, i da narednu godinu ne potrošimo uzalud.

Svima od srca želim da uživaju u predstojećim praznicima, dobro zdravlje i sreću u Novoj 2014. godini, da Nova godina bude godina radosti i ostvarenih snova.

PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABALJ

Čedomir Božić

Opširnije...

Gospodjinci - Novogodišnji vašar gospodjinačkih mališana Istaknut

16. decembar 2013.

Gospodjinački mališani organizovali novogodišnji vašar

Raspust je veoma blizu , ali za Gospodjinačke osnovce nema još odmora.

Program za mesec decembar im je  popunjen raznim aktivnostima u kojima ima za svakoga po nešto.

Danas je  "Novogodišnji vašar", i svi razredi osnovne škole napravili su svoje štandove na kojima su prodavali svojih ruku dela.

Uglavnom su to bili novogodišnji motivi.

Sajam je bio veoma dobro organizovan i posećen od strane meštana , koji su iskoristili priliku da popune svoju kolekciju novogodišnjih ukrasa.

FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE NA LINKU >>> GOSPODJINCI - NOVOGODIŠNJI VAŠAR <<<

Miodrag Živković
Redakcija

Opširnije...

Strana 6 od 7

PRATITE NAS NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

OPSTINA ZABALJ NA DLANU

Opstina Zabalj