Opstina Zabalj na dlanu

Zabalj in rs - Online prezentacija opštine Žabalj

SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7.APRIL 2014. SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7.APRIL 2014. SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7.APRIL 2014. Istaknut

SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7.APRIL 2014.

09 April 2014 Autor 

09. april 2014.

Ovogodišnja tema Svetskog dana zdravlja je " Vektorske zarazne bolesti: mali ubod,velika opasnost".

Kampanja ove godine obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi,kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije.

Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne,putnicima u međunarodnom saobraćaju,

kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije,sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.

ŠTA SU TO VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI?

To su bolesti čiji uzročnik (bakterija,virus,rikecija,parazit) izvesno vreme,pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru(komarac,krpelj i različite druge vrste insekata).

Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (to je vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek,životinja) ubodom ili ujedom.

Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

VEKTORI su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote tako da direktno zavise od spoljašnje temperature.Odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja

i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.

Vektorske zarazne bolesti čine 17 % globalnog opterećenja zaraznim bolestima.Najsmrtonosnija među njima je malarija,od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi,pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina.

Prema procenama SZO,više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge,dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.

Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU  i zemljama u okruženju tako i u našoj zemlji.

Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti,a učestala putovanja,trgovina, migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća.

PREVENCIJA ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite,kao što je nošenje adekvatne odeće,koja predstavlja barijeru protiv ujeda ,sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama,stanovima

(zaštitne mere na vratima i prozorima) itd.

MERE LIČNE ZAŠTITE OD UBODA KRPELJA:

-izbegavati visoku travu,bujno zelenilo parkova,livade,šume)

-pri boravku u prirodi koristiti sredstva protiv uboda insekata

-nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

-nakon boravka u prirodi dobro ispregledati celo telo

-imati na umu da se krpelj može doneti na odeći ili na kućnim ljubimcima.

ŠTA RADITI AKO VAS JE UJEO KRPELJ?

-važno je javiti se lekaru u toku prva 24h

-ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar,alkohol,benzin)

-ne treba pokušavati samostalno vaditi krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati,a rilica otići još dublje.

-u svakoj zdravstvenoj ustanovi,obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti,uz dezinfekciju mesta intervencije.

-veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području.

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA

-najlakši način je sprečiti ubod komaraca

-što znači:izbegavanje područja sa velikim brojem insekata,kao što su močvare i šume

-po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorijama jer je broj insekata u takvim uslovima znatno smanjen

-upotreba sredstava protiv ujeda na otkrivenim delovima tela prilikom boravka u prirodi,

-nošenje odeće koja pokriva noge i ruke...

-u slučaju putovanja u inostranstvo pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području,obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevajui preventivno

uzimanje lekova  pre odlaska,tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja(područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije)

-u slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja ,odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatke o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugog insekta.

(tekst je preuzet sa Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut")

Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška :)

Dušica Katanić

 

Ovogodišnja tema Svetskog dana zdravlja je " Vektorske zarazne bolesti: mali ubod,velika opasnost".
Kampanja ove godine obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi,kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije.
Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne,putnicima u međunarodnom saobraćaju,
kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije,sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.
ŠTA SU TO VEKTORSKE ZARAZNE BOLESTI?
To su bolesti čiji uzročnik (bakterija,virus,rikecija,parazit) izvesno vreme,pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru(komarac,krpelj i različite druge vrste insekata).
Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (to je vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek,životinja) ubodom ili ujedom.
Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.
VEKTORI su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote tako da direktno zavise od spoljašnje temperature.Odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja
i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.
Vektorske zarazne bolesti čine 17 % globalnog opterećenja zaraznim bolestima.Najsmrtonosnija među njima je malarija,od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi,pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina.
Prema procenama SZO,više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge,dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.
Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU  i zemljama u okruženju tako i u našoj zemlji.
Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti,a učestala putovanja,trgovina, migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća.
PREVENCIJA ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite,kao što je nošenje adekvatne odeće,koja predstavlja barijeru protiv ujeda ,sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama,stanovima
(zaštitne mere na vratima i prozorima) itd.
MERE LIČNE ZAŠTITE OD UBODA KRPELJA:
-izbegavati visoku travu,bujno zelenilo parkova,livade,šume)
-pri boravku u prirodi koristiti sredstva protiv uboda insekata
-nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge
-nakon boravka u prirodi dobro ispregledati celo telo
-imati na umu da se krpelj može doneti na odeći ili na kućnim ljubimcima.
ŠTA RADITI AKO VAS JE UJEO KRPELJ?
-važno je javiti se lekaru u toku prva 24h
-ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar,alkohol,benzin)
-ne treba pokušavati samostalno vaditi krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati,a rilica otići još dublje.
-u svakoj zdravstvenoj ustanovi,obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti,uz dezinfekciju mesta intervencije.
-veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području.
MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA
-najlakši način je sprečiti ubod komaraca
-što znači:izbegavanje područja sa velikim brojem insekata,kao što su močvare i šume
-po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorijama jer je broj insekata u takvim uslovima znatno smanjen
-upotreba sredstava protiv ujeda na otkrivenim delovima tela prilikom boravka u prirodi,
-nošenje odeće koja pokriva noge i ruke...
-u slučaju putovanja u inostranstvo pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području,obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevajui preventivno
uzimanje lekova  pre odlaska,tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja(područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije)
-u slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja ,odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatke o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugog insekta.
(tekst je preuzet sa Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut")
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška :)
PRIJATELJI PORTALA - Opstina Zabalj na dlanu   PRIJATELJI PORTALA - Opstina Zabalj na dlanu   PRIJATELJI PORTALA - Opstina Zabalj na dlanu


R. Danilović

Komentarišite naše članke.
Šaljite nam Vaše sugestije.
Pošaljite nam Vaše tekstove.

Pišite nam odmah klikom na link KONTAKT

Adresa sajta www.zabalj.in.rs

PRATITE NAS NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

OPSTINA ZABALJ NA DLANU

Opstina Zabalj